НАСТАВА

Игра je најважнија активност деце у раним узрастима. Она доприноси развоју целокупне личности детета, његовом интелектуалном, социо-емоционалном, моралном и физичком развоју. Играње представља, на глобалном нивоу, једну од најучесталијих активности деце (свих узраста) на дигиталним уређајима. Захваљујући брзом технолошком развоју, данас је могуће играти видео-игре различитих жанрова, на различитим уређајима (рачунару, конзоли за видео-игре, паметном телефону или таблету), индивидуално или са другим играчима (или групама играча) из било ког дела света и у било које време.

Савремене видео-игре носе са собом бројне ризике који нису постојали код класичних игара, а односе се на ризике коришћења дигиталне технологије уопште. У богатој понуди видео-игара налази се велики број оних које садрже насиље.

Неке видео-игре погодне су за играче свих узраста, друге само за старију децу и млађе тинејџере, док су неке намењене искључиво одраслима.

Када је реч о деци, у избору видео-игара кључну улогу требало би да имају родитељи, односно одрасле особе које учествују у њиховом васпитању и образовању.

Избор видео-игре може бити вођен постојећим стандардима њиховог рангирања (у Европи највише коришћен ПЕГИ систем).

ПЕГИ (енгл. Pan-European Game Information) је паневропски систем за процењивање узрасне примерености садржаја видео-игара, установљен 2003. године од стране Европске комисије. Данас се користи у близу 40 европских земаља, укључујући и Србију.

ПЕГИ систем помаже родитељима да доносе информисане одлуке приликом куповине видео-игара својој деци, на тај начин што садржи ознаке које указују на то ком узрасту је примерена конкретна видео-игра и какав је њен садржај. На пример, уколико се на игри налази ПЕГИ ознака 7, то значи да је намењена деци која имају 7 или више година.

Важно је нагласити да ПЕГИ ознаке не указују на тежину игре (когнитивну захтевност), већ на примереност садржаја игре узрасту: нпр. видео-игра са ПЕГИ ознаком 3 неће садржати било какав неприкладан садржај, али може бити тешка за млађе дете. Исто тако, игра са ознаком ПЕГИ 18 може бити једноставна за игру, али садржи елементе који је чине непримереном за млађе играче.

 Основано је запитати се из којих су разлога оне тако привлачне деци. Навешћемо неколико разлога:

1. садрже динамичке сликекоје се брзо смењују и привлаче пажњу играча
2. пружају могућност детету да активно контролише догађаје на екрану(за разлику од телевизијских екрана или штампане књиге где је улога детета углавном пасивна)
3. садрже звучне ефектеи аутоматско приказивање освојених поена
4. постојање различитих нивоа игре, односно изазова који се постављају пред играче; могућност напредовања и „обарања сопствених рекорда” мотивише играче да наставе са играњем
5. оригиналност, веродостојност и аутентичност ликова(квалитет анимације, графике)
6. играње неких врста видео-игара може бити веома узбудљиво, изазвати различите емоције, а сам људски мозак је тако устројен да тежи ка новим, узбудљивим и разноликим искуствима
7. подстичу играче на такмичење(са собом и другим играчима)
8. забавне су
9. новије генерације видео-игара располажу специјалним ефектима, бришући границу између реалног и виртуелног(тзв. игре виртуелне и проширене реалности).

Свим наведеним разлозима требало би додати и тај да су видео-игре популарне у вршњачкој групи, која је важан фактор социјализације младих.

 Видео-игре нису у основи лоше. Видео-игре могу бити и добре и лоше, у зависности од типа или жанра игре, времена које се проводи у игрању, циља, постојања равнотеже између игре и осталих активности итд.

Док је већина истраживања видео-игара усмерена на њихове негативне ефекте, резултати новијих истраживања указују на добре стране играња видео-игара:

1. играње неких типова видео-игара (нпр. брзих акционих) изискује интелектуалне и перцептивне способностикао што су: просторно и периферно опажање, ментална ротација, визуелна пажња, брзо реаговање
2. током играња неких типова видео-игара (нпр. стратешких) играчи стичу вештине решавања проблема
3. побољшавају памћење и закључивање
4. групно играње игара представља специфично социјално искуство, јер се тако упознају нови људи, стичу вештине тимског рада(милиони људи широм света окупљени су у виртуелним групама како би играли одређене видео-игре)
5. позитивно утичу на расположење, играчи уживају у игри
6. доприносе истрајности, оснажују самопоуздање, као и ношење са неуспехом.

Приликом играња видео-игара (поготову оних на интернету) деца се могу суочити са бројним ризицима. Који су то ризици?